SPK: Vi ste gradonačelnik jedne od najatraktivnijih slovenačkih opština sa velikim mogućnostima na različitom kako privrednom tako turističkom i kulturnom području. Definitivno je savladljiv ali ne tako
jednostavan zadatak?
ĐZ: Svestan sam da je opština čiji sam gradonačelnik, u suštini najpopularnija opština i uveren sam najviše posećena slovenačka destinacija jer more je taj magnet koji je oduvek privlačio posetioce i
turiste svih starosnih uzrasta i profila. Zbog toga se mora razvijati praktično na svim područjima, ne samo na privrednom već i na turističkom, kulturnom, kulinarskom, jer samo tako može ponuditi
sve ono što gosti žele a mi možemo da im pružimo. Naravno, potrebno je mnogo toga uraditi, odnosno popraviti, iskoristiti prirodne resurse, poboljšati promet i infrastrukturu, postaviti temelje,
pre svega u butičnom turizmu, koji je poslednjih godina vrlo tražen.
SPK: Obalski turizam tokom godine je jedna od vodećih smernica vašeg rada, prirodne odlike, to svakako omogućavaju, takođe i kapaciteti, da li je i dalje potrebno još mnogo toga napraviti? Upravo tu
se pojavljuje mogućnost da se pozovu gosti iz unutrašnjosti, ne samo matične države i susednih zemalja, nego i one kojima su Piran i Portorož još uvek izabrane destinacije. To su zasigurno turisti
iz Srbije. Slučajni prolaznik naime vrlo brzo primećuje da se najčešće čuje srpski jezik u zimskim i rano prolećnim mesecima?
ĐZ: Turisti iz Srbije, pored italijanskih i ruskih, su i te kako dobrodošli i važe za troškadžije. Za njih su Portorož i Piran oduvek bili izuzetno popularni, neki od njih dolaze na obalu već 15 godina
za redom. Iako većina od njih nije zahtevna, uprkos tome većina želi udobnost, zabavu a istovremeno dobru hranu i piće. Potrebno im je ponuditi sve od mnoštva različitih butik hotela, svetskih brendova
pa do kockanja, dobrih restorana i gostionica, kafana, muzičkih događaja, istraživanja priobalja, otkrivanje vinskih bisera, autohtone hrane, mogućnosti SPA i kongresnog turizma, koji je na slovenačkoj
obali zaista kvalitetan.
SPK: Kakav je pre svega profil srpskog turiste, šta on očekuje i šta vi napravite da ga u Piranu, Portorožu, Luciji ili Sečovljama oduševite?
Izvor: TUP
ĐZ: To je dugoročna struktura prilagođavanja gostiju iz različitih država sa željom da se ponudi univerzalnost, a uprkos tome da za svakoga bude po nešto. Treba iskoristiti, Avditorij za pozorišne, plesne,
koncertne, filmske predstave kao i sva manja vrlo simpatična pozorišta sa različitim kulturnim sadržajem. Moraju se vratiti, uvek mnogo dobro posećeni rok koncerti. Naravno u dogovoru sa svima, ne
smemo zaboraviti na popularnost klasike i operskih predstava. Praktično svaki lokal, hotel, apartman, mora se potruditi da gostima ponudi nešto posebno zbog čega bi ih i sledeći put posetili.
Izvor: TUP
SPK: Činjenica je da srpski gosti ne dolaze na slovenačko primorje samo zbog plaža, tu je još i kupovina, kao i neponovoljiva kulturna i kulinarska iskustva, posebna regija i praktično jedanaest sunčanih
meseci u godini?
ĐZ: Srpski gosti se na obalu vraćaju tokom cele godine, uvideli su da je ovde priroda vrlo velikodušna jer omogućava praktično jedanaest meseci lepog vremena te ju je stoga potrebno i iskoristiti. Jedna
od mogućnosti je povećanje sportskog turizma, pre svega u vezi sa Koprom, koji ima izuzetne sportske objekte, a mi mnogo više kapaciteta za prenoćište. Sportsko hotelijerstvo je zato jedna od mogućnosti,
koje je prava prilika za sve nas, a za koga možemo u dogovorom sa hotelijerima naći najbolje moguće cene. Naravno da bi se trebalo potruditi baš oko svakog gosta, posebno oko onih koji dolaze iz
udaljenih zemalja. Strategije su, doduše, različite, tako nam je, na primer za goste iz Srbije, jedna od prilika, takođe, učestovanje na vašem tradicionalnom ,,Martinovanju", u organizaciji Slovenačkog
poslovnog kluba, gde za više od dvesta predstavnika preduzeća, ustanova, ministarstava, ambasada, dakle bitnim posetiocima susreta u Beogradu, možemo da predstavimo ne samo tradicionalni običaj,
već i naše kulinarstvo, vina, hotelske kapacitete, marinu, aerodrom, kongresni i spa turizam. U svakom slučaju, prilika za marketing, koja se, po iskustvima dosadašnjih učesnika, vidi već u roku
od deset meseci.
SPK: Ekonomski analitičari vas uveravaju da su preduzetnici iz Srbije i te kako zainteresovani za obalska i priobalska ulaganja, čak i njihova ekonomska moć nije sporna, Kostić definitivno nije jedini?
ĐZ: Investicije su u opštini uvek dobrodošle, naravno u skladu sa svim dogovorima, normama i prihvatljivom prirodom. Piran bi univerzalnom garažom, koja bi za meštane morala da ima drugačije cene te
prevozima koji ne zagađuju okolinu, udovoljio svima, a pre svega bi postigao da se limarija iz centra povuče, a da meštani ni za šta ne budu uskraćeni. Tu su obnova plaže, teniskih terena, u saglasnosti
sa čuvarima prirode i aerodromi. Ulaganja su moguća svuda, dobar finalni rezultat je želja svih nas.
